ART OF URBAN LIFE
Sintezni prikaz pedagoškog, umetničkog i istraživačkog rada u okviru predmeta Efemerna arhitektura i Ekološka arhitketura na osnovnim akademskim studijama Unutrašnja arhitektura na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu
9. 11 - 5. 12. 2023. Mali likovni salon Narodnog muzeja Sumadije
Autori koncepta: Natalija Bogdanović, Bojana Pašajlić
Izdavac | URBANIUM
__
Razmatrajući “urbanu krizu, političke procese i urbanu teoriju” 1980-tih godina, u istoimenom tekstu, Manuel Kastelis (Manusel Castelis) tvrdi da su urbano pitanje i problematika okoline (environment), odnosno ekološko pitanje, na različite načine na najistaknutijem mestu društvene i političke pozornice razvijenih kapitalističkih društava. Urbano i ekološko pitanje za Kastelisa postaju jedne od temeljnih osovina društvene organizacije i promene. (1) Kao i sve društvene pojave urbano i ekološko pitanje imaju svoju prostornu dimenziju koja je predmet istraživanja ove izložbe.
Razmatrani tekst bi vrlo precizno mogao da odgovara opisu savremenog srpskog društva u tranzicije ka perifernom kapitalizmu, iako Kastelis urbano i ekološko pitanje posmatra kroz mrežu društvenih odnosa razvijenih kapitalističkih zemalja pre četrdeset godina. Okolnosti koje su dovele do destabilizacije institucija i vrednosti društvenog sistema u Srbiji, lišile su prosečnog građanina dovoljnih i odgovarajućih informacija o “urbanom” kao i mogućnosti i alata za delovanje u njihovom neposrednom okruženju.
Uvođenje “urbanog” kao alata za javnu kritiku usmerenu na aktivno delovanje pomoću efemernih sredstava, poput kreiranja mesta, urbanih paterna i struktura, umetnosti u javnom gradskom prostoru, komunikacijskih tehnologija i dr. građani su stimulisani da reaguju na prostorni konflikt, kroz pozitivne akcije i predloge društvenih i prostornih praksi koje se ulažu u prostore sa ciljem da proizvedu pozitivne društvene promene i smisao. Ove aktivnosti transformišu javni prostor koji se još jednom ispitujuje i podleže promenama vođenim inicijativom. Pitanje prilagođavanja prostora postaje dinamičano, formirajući
zajedničko mesto susreta između aktera i prostora.Na taj način se može sprečiti porast urbanih sukoba u svakodnevnom životu koji su van domašaja građana. Karakteristika savremenog društva je rastući osećaj nesigurnosti, fragilnosti, dislociranosti, nepredvidivosti, rizika i nepoverenja, zahvaljujući u velikoj meri lošim upravljanjem društvenim krizama i krizama u sistemima prirode.
Druga teorijska okosnica je tvrdnja Zigmunta Baumana (Zygmunt Bauman) da je u poslednjih četrdeset do pedeset godina svet prešao u fazu “tekuće modernosti” (liquid modetnity) u okviru koje se društvene forme “dekomponuju i rastvaraju brže nego što je potrebno vreme da se uspostave”. “Čvrsta modernost” (solid modernity) je bazirana na veri u red, koji je zasnovan na kontroli, regulaciji i domestikaciji prirode i ljudskog života, gde se svi aspekti života čine dobro uređenim, predvidljivim i u kome se promena smatra privremenom merom dok se ne sakupi dovoljno informacija i znanja za konstruisanje sveta u kome dalje promene nisu potrebne. Za razliku od “čvrste modernosti”, u periodu “tečne modernosti” društvenim institucijama nije ostavljeno dovoljno vremena da se učvrste i promena ne znači više privremenu meru već “permanentno stanje ljudskog života”. (2)Privremene aktivnosti predstavljaju reakciju na svet u kome je budućnost više nesigurna nego sigurna, kao i odgovor na brze ekonomske, društvene i tehnološke promene koje sadašnjost smanjuju na sve manji i manji vremenski interval. Jezik “privremenosti” i efemernosti” uvodi se kao deo diskursa novih metoda urbanog dizajna. Iako privremene aktivnosi nisu novi fenomen, detektovani procvat u poslednjih deset godina sugeriše njihovu vitalnu ulogu u savremenom stvaranju grada i oprostoravanju urbanog. Ako se ovome doda neuspeh uspešnog repliciranja naprednijih modela zapadnih neoliberalnih ekonomija, postalo je jasno da bi fragmentirani pristup malog obima prostornom i društvenom sukobu mogao postići dugoročne doslednije i dalekosežnije rezultate.
Neformalne strategije za rešavanje problema će se tako fokusirati na javni prostor, kao preduslov društvene kohezije i zajednički imenitelj urbanih pitanja u širem kontekstu.
Sociolog Vilijam H. Vajt (William H. Whyte) kada govori o zajedničkim prostorima navodi sledeće: “Teško je osmisliti prostor koji neće privući ljude. Pravo je čudo kako često to ljudima ipak polazi za rukom.” (3)
Ovaj komentar treba da sagledamo u svetlu poboljšanju životne sredine koji vodi ka analizi postojećih dobara i resursa, njihovog ponovnog čitanja odnosno, “reciklaže” prostora. Kao jedan od manje propagiranih načina ekološkog ophođenja prema dobrima ređe se spominje briga o njihovom daljem korišćenju ali i obnavljaju zapuštenih i zanemarenih prostornih celina ili objekata. Mihael Dajmon (Michael Diamant) promoter “trend urbane zajednice” u jednom od intervjua navodi da nasuprot ustaljenim i opšteprihvaćenim shvatanjima o tome da je arhitektura ekološka onda kada se za njenu izgradnju koriste ekološki materijali izlaže stav da je arhitektura ekološka onda kada zajednica želi da je sačuva. (4)
Alati efemerne arhitekture kao neinvazivni sistemi poseduju više značajnih karakteristika koje doprinose unapređenju i vode ka sprovođenju navedenih stavova. Ono što je značajno sagledati pri izboru materijala za ovaj tip intervencija je kontekst i okruženje.
Kako bi se aktivirao prostor Hedli Dajer (Hadley Dayer) u knjizi “U pohodu na prostor, projektovanje, odbrana i zajedničko korišćenje javnih prostora” navodi tri glavne karakteristike koje konzumenti prostora najviše vrednuju pri propoznavanju njihove korisnosti, a to su “mesto za sedenje, mesto za dešavanje vredno pažnje i prostor koji nudi osećaj pripadnosti”. (5) Ova tri parametra pokazala su se kao relevantna i metodološki tačna pri ispitivanju i aktivaciji svih ispitanih lokacija prikazanih u sklopu predmeta Ekološka i Efemerna arhitektura u dvogodišnjem vremenskom periodu. Sva tri principa ispitana su kroz tri projekta od kojih svaki poseduje kao primarnu odliku jedan princip. Projekat “Fix the brooken parts” predstavlja ponovno osvajanje prostora za sedenje, odnosno okupljanje i druženje, zatim projekat “Parallel Realities” je zbog pozicije izvođenja instalacije i prijemčivosti izabrane likovne prakse, postao aktivator mesta koje je omogućilo interakciju prolaznika, dok je projekat “Brick Library” osmišljen kao mesto gde studenti treba da razviju osećaj pripadnosti u prostoru u kome stvaraju i svakodnevno provode veći deo dana.
Iako se pod terminom javni prostor najčešće podrazumevaju fizički prostori, 21. vek pod ovim terminom prepoznaje i internet odnosno “informaciono javno dobro”, kao mesto okupljanja, razmene informacija, ideja i robe. U skladu sa ovim, cilj prikazanog istraživanja je da kroz javni digitalni katalog nastavi dalju interakciju sa lokalnim stanovništvom kroz prikazane rezultate istraživanja i rada na prepoznavanju javnih urbanih prostora u Kragujevcu.
Dugoročni cilj projekta je postepena i sistematična promena urbanih politika grada Kragujevca, koja započinje u okvirima akademije kroz eksperimentalno i javno delovanje, edukaciju studenata, zatim i građana, sa ciljem podizanja svesti o prostornim potrebama i uključivanja u javni život njihovih gradova, kroz izlaganje realnostima urbanih problema i ohrabrenjima da preuzmu aktivnu ulogu u procesima odlučivanja vezanim za razvoj njihovih gradova.
Natalija Bogdanović
Bojana Pašajlić
Art of
Urban Life
katalog
